Tvoj i moj svet
Usputna rečenica, više uvod u neku drugu priču: „Ja ne znam šta ti radiš, čime se baviš preko dana...“ Razmišljam često o tome... Kako su naši svetovi različiti... Tvoj pun ljudi, dogadjanja... Ti umes to, da napravis dogadjanje, ni iz cega... Neminovno, moje misli su stalno, bar u podsvesti, uperene ka tebi... Vizualizujem situacije za koje pretpostavljam da prolaziš u toku dana... Na osnovu sitnica koje primećujem usput donosim zaključke o tome čime si se bavio između naša dva susreta... Tvoj svet – za mene skoro nepoznat... Ponekad na kratko provirim u njega kroz slučajni susret sa nekim poznanikom, kroz tvoje priče o tome šta ti se dešavalo ili telefonski razgovor koji ne mogu da izbegnem da čujem... Sklapam sliku o tebi, o tvom svetu u kome ponekad dobijem mesto...
Veceras si u tom, svom svetu... ja sedim u svom... pustila SMS... sedim u tisini i osluskujem... mozda ce se ipak zacuti poznati zvuk fanfara i odneti me tebi... Ili cu veceras premotavati trake prethodnih dana, veceri i jutara... dok nedostajes..