Znaš li...
„Znas li koliko je njih tamo negde koji su pametniji, lepsi, nezniji, sa vecim...“ Kad ces da shvatis...verovatno da ih je mnogo...i bas me briga za njih!
Ja sam nasla tebe... olicenje onoga sto sam uvek zelela... prilika slike koja je oduvek u meni... nekog ko slusa reci pesama i znam da ce uvek odabrati odgovarajucu muziku... nekog kome je vazno koje cipele oblaci sa kojom kosuljom... ko ima male jutarnje, dnevne, vecernje rituale... ko zna da vidi mig obrve i trzaj usne... ko razume reci i kad nisu izgovorene. Ameri to zovu „perfect mach“...cak i to ubacivanje engleskog u svakodnevnu pricu... I izgovaranje onoga sto sam upravo pomislila…
Misao koja mi je pala na pamet kad si izgovorio “Znas li koliko je njih tamo negde…”: “Znas li ti koliko je njih tamo negde koje su mladje, lepse, pametnije… a ja sam tu, pored tebe… srecna I zadovoljna svakog trenutka kada je to tako…”. Ima jos mnogo neizgovorenih reci, mnogo misli koje jos nisu sazrele u meni da bi ti bile saopstene…mnogo ustezanja, straha, strepnje… Mnogo toga sto ne znas o meni, mnogo mene sakriveno od tebe…onoga sto zelim da upoznas, a istovremeno se plasim reakcije… Vreme, moj saveznik I protivnik…