Predstava
U nekom lokalu, negde u gradu, s vremena na vreme nastupa neobičan klaun… kozer bez premca, što čita iz očiju želje i čežnje i vešto slaže rečenice i reči... Sluša ga publika s obožavanjem, poneko sa zavišću… Salve smeha I glasni aplauzi prate njegov vispreni nastup… Raširenih ociju, zaustavljajući dah, svi čekaju sledeći potez… I on ih nikada ne razočara, svaki put ponovo ispuni njihova očekivanja…
Nije to običan klaun kakve ste navikli da vidjate... Maska mu je osmeh i prkosan stav, izaziva pažnju gde god se pojavi… krajickom oka primećuje naizled beznačajne sitnice i sa lakoćom dominira scenom… Fascinira neobičnošću, iznenadjuje pronicljivošću… Kao od šale uspostavlja kontakt, sa lakoćom vlada scenom…
A kada se svetla ugase i publika razidje, maska nestaje, smešak zamenjuje pogled u daljinu... na čelu bora, u oku suza koja nikada neće naći put niz obraz… Dugo ćutanje…
https://www.youtube.com/watch?v=FfmY9z64vg4
Može kozer nešto i da napiše o daljini i dubini i ...
U ZDRAVLJE!!!
Autor kostabednik — 30 Jun 2013, 20:12
Zar nije veličanstvenost i požrtvovanost klovna baš u tome da nasmeje i oraspoloži druge, a da svoju tugu sakrije i tuguje u samoći?
Autor Janakis — 30 Jun 2013, 10:29