Plasim se... sta bi bilo.... da se razbolim onako bas... Plasim se... hocu li nekad smeti da ti kazem ikad svoje snove, zelje.... plasim se da progovorim O tome sta zelim.... da ne odustanes od mene jer su moje zelje tebi smrsne, nebitne.... da ne kazes takvo sta mi ne treba, ajd ti svojim putem... tolko toga ne Znas a plasim se da progovorim...
Plasim se... sta bi bilo.... da se razbolim onako bas... Plasim se... hocu li nekad smeti da ti kazem ikad svoje snove, zelje.... plasim se da progovorim O tome sta zelim.... da ne odustanes od mene jer su moje zelje tebi smrsne, nebitne.... da ne kazes takvo sta mi ne treba, ajd ti svojim putem... tolko toga ne Znas a plasim se da progovorim...
Juce me pogodilo... Rekvijem za gospodju J.... film okarakterisan kao komedija.... sto je mogao da okarakterise samo neko ko ne zna kako je to kada posle pola zivota provedenog sa nekim ostanes sama... kada se ugasi svetlo i izgubis tlo pod nogama, utones u neprobojnu tamu... kad se svet okrene naglavacke i vise nista nije isto... kad ne vidis nista oko sebe, sedis u rupi, u tunelu, a nigde nema svetla... I prepoznala sam sebe u mnogim scenama, setila se kako je bilo tada... Zaboravis da se smejes... zaboravis da pevas... places kada si sama... a kada te neko pita kako si, kazes: Dobro sam, sto?
A onda je dosao on... Doneo svetlost, pesmu, smeh... Ucinio si da pronadjem onu sebe koja sam nekad bila i koja sam uvek zelela da budem... Zbog njega nisam gospodja J.... Kupam se u toj radosti, uzivam u svakom dodiru, pogledu, osmehu... Svakog dana, svakog casa, svakog trenutka...