Neizgovoreno...
Cesto
me pitas, sa osmehom na usnama koji cujem iako ga ne vidim u mraku sta znaci to
“hm” koje mi se otme kad me zagrlis I kad se sklupcam obavijena tobom… A ja se
sakrijem iza osmeha I kazem: “Eto, samo hm…” A na usnama mi titra zelja da ti
kazem sve ono sto u tom trenutku osecam, ushicenje koje izaziva dodir tvoga
tela, miris tvoje koze, toplota tvoje blizine…
Da izgovorim reci koje nikako da preskoce nevidljivi zid koji jos uvek
stoji izmedju nas… Da kazem: ljubavi moja… slobodno I nesputano… I dok tvoja
ruka pociva na mom struku I cujem kako polagano tones u san, otme se jos jedno
“hm”… A bujica ceka da se brana podigne…
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi